Само Ведрана Рудан може бити овако детаљна и да нас освести једном једином колумном, а све на тему шамара Брижит Макрон
Ведрана Рудан се осврнула на тему "шамара" који је Брижит упутила супругу Маркону. Вест која је обишла свет, постала вирална, па чак и мим, данас у рукама Ведране Рудан сече као мач:
"Читав свет је видео како је супруга у Вијетнаму ошамарила Макрона. То је истовремено постала светска вест, али као чиста шала.
По ко зна који пут, медији су почели да анализирају „болесни“ однос професорке која је завела петнаестогодишњег младиц́а у четрдесетим, удала се за њега, а сада га шамара пред целим светом на одушевљење широког спектра зликоваца.
Француски медији нису баш успели да објасне сукоб у авиону. У почетку су тврдили да је у питању фотомонтажа, па је пар ухвац́ен у љубавну „игру“ и на крају су смислили генијално објашњење: „Руси“ су криви за све.
У овом лудом свету све је могуц́е, ништа не би требало да буде изненађујуц́е, и даље сам изненађен. Да је било обрнуто, да је Макрон ошамарио жену пред камерама, да је читач са усана прочитао како говори, излази, губитниче, детектовао са Брижитних усана како је шиштала, излази, губитниче, шта би се десило?
Сигурна сам да би се све жене у „цивилизованим“ земљама дигле на задње ноге. Било би протеста, вике у мегафоне, позива на правду за жене жртве које су жртве чак и када су им мужеви председници земље.
Активисткиње за права жена би биле на свим екранима, пенец́и се на уста, да укажу на озлоглашену чињеницу да злостављачи нису само „обични“ мушкарци, има их и међу светским државницима, али то видимо само када дивљак не схвати на време да је авион слетео и да ц́е се врата отворити и камере упалити.
Зашто жене данас ц́уте? Зато што само ми можемо бити жртве. Када жена ошамари мужа, то је више тема за исмевање него за анализу. То је као када мушкарац уједе пса. Толико је ретко да није вредно помена.
Невероватно је колико смо лицемерне. Да ли заиста мислимо да само мушкарци злостављају? Или су жене злостављачице толико ретке да ми, колегинице међуножје-супруге, не би требало ни да се осврнемо, заправо, срец́не смо што нас јеБрижит коначно све осветила?
Ми жене се нисмо баш славиле ових дана, ми вечне жртве када су у питању мушкарци. Зар се не ради о људском биц́у, а не о мушкарцу, када смо злостављане, зар нисмо људска биц́а, а не „жене“?
Знам, бројке су на нашој страни. Шамар једне жене не може се упоредити са стотинама хиљада жена које губе животе широм света у сукобима са мушкарцима. И не може бити ако не узмемо у обзир да је насиље насиље без обзира колико је „ретко“ или „мало“ или толико лудо да би га само „Рускиње“ могле оркестрирати.
Жене не мисле да ц́е бити толико убедљиве у својој борби против злостављања заснованог на полу када признају да и мушкарци могу бити жртве."
(Рудан.инфо)
