Израз плава крв користи се већ вековима како би означио припадност племству или аристократији.
Овај необичан израз, који на први поглед може деловати дословно или чак медицински, заправо носи дубоку симболику и историјско значење које сеже још у средњи век.
Порекло израза
Израз сангре азул, што на шпанском значи плава крв, први пут се појављује у Шпанији током средњег века, у време када је ова земља била под влашћу Мавара – муслиманских народа из северне Африке. Шпански племићи су, желећи да истакну своју “чисту” хришћанску и европску лозу, правили разлику између себе и маурског становништва тамније пути. Будући да су били светле пути, кроз њихову кожу су се јасно оцртавале плавичасте вене, нарочито на рукама и запешћима. Тај визуелни ефекат постао је симбол узвишености и „чистоте расе“, па је плава крв постала метафора за аристократско порекло, племенитост и дистанцираност од “обичног” народа.
Симболика и значење
Кроз векове, појам плава крв се ширио Европом и задржао значење које је имао у Шпанији – означавао је оне који су рођени у високим слојевима друштва, који су имали власт, богатство и привилегије. Плава крв није означавала стварну боју крви – сви људи имају црвену крв због присуства хемоглобина – већ је постала симбол друштвене класе.
У многим европским друштвима, аристократија је пажљиво одржавала бракове унутар своје класе, чувајући генеалогију и порекло. Тиме се додатно учврстио појам да “плава крв” не може да се стекне, већ се у њу мора родити.
У савременом језику, израз плава крв и даље се користи фигуративно. Може да означи особу из угледне породице, потомка познатих предака, али и некога ко показује аристократско држање или манире. У многим културама, израз се користи и у ироничном или критичком контексту, када се жели истаћи неоснована охолост или умишљеност.
Израз плава крв настао је из визуелне разлике у тону коже аристократских породица и њихових видљивих вена, али је с временом прерастао у симбол друштвене надмоћи и привилегије. Данас га користимо као подсвесни ехо прошлих времена када је порекло било важније од знања, способности или заслуга.
