У неком другом животу Јован Буљ је можда могао бити балетан. Овако, био је и остао најпознатији саобраћајац који је икада радио на улицама Београда, а његова слава стигла је чак и до далеког Лондона… и то све захваљујући љубави, култури и пристојности која многима данас делује невероватно и скоро - надреално.
Није било Београђанина који током ‘60-их и почетком ‘70-их година прошлог века није знао за њега.
Увек у беспрекорној униформи, са шлемом и белим рукавицама, Јован Буљ регулисао је саобраћај грациозношћу на којој су могли да му позавиде и балетани. Његово радно место углавном је било на Теразијама, али су људи могли да га виде и на изласку из Теразијског тунела, код Дома омладине, “код Лондона” у Кнеза Милоша, на Славији…
А заиста су долазили да га виде…
Личанин у белој униформи
Јован Буљ био је Личанин. Након рата са породицом се преселио у Војводину, а затим и у Београд. Висок и маркантан, у војсци је био гардиста, а како му се униформа (и он у њој) допала, решио је да постане милиционер.
Стаситог Личанина врло брзо су приметили у служби. Послат је да регулише саобраћај у најпрометнијем делу града. Његова појава - у елегантној униформи, закопчан до грла, са шлемом и рукавицама, свакако је привлачила пажњу, али су ипак покрети били ти који су од “обичног” саобраћајца ускоро створили легенду и симбол - града и једног времена.
Више се нико не сећа да ли је Јован Буљ баш од првог тренутка када је почео да регулише саобраћај у центру Београда “заиграо” или су се његови грациозни покрети попут балетана, временом развили. Тек, они су га прославили!
Буљ је био благ, опуштен, увек са осмехом на лицу. Изгледао је као да истински ужива у свом послу. Покрети су деловали природно, нимало усиљено, а чинило се као да плеше. Људи су долазили да га гледају, понеко га је и фотографисао, а чинило се да младом милицајцу пажња не смета. Напротив! Смешкао се, позирао, делио аутограме и свакоме поклањао делић пажње.
Али, Јован није био само “балетан”. Свој посао радио је одговорно и са много пажње. Према свима је био љубазан. Када би видео старију особу или децу, заустављао би саобраћај, прилазио да помогне и преведе преко улице.
А поштовали су га и возачи. На његовим раскрсницама никада није било гужве, а саобраћај је радио “као сат”. Сви су слушали његове команде, а запамћен је као благ и правичан. Касније је сам причао како је “уз лепу реч и осмех” све могуће завршити и како је казнама прибегавао тек као последњем средству.
Београдски милицајац иде у Лондон
Очекивано, Буљ је постао познат чак и ван граница Београда. Причу о њему преносили су домаћи и страни туристи који су долазили у југословенску престоницу, па су се за њу ускоро заинтересовали и новинари.
У старој штампи могуће је пронаћи велики број интервјуа које је милиционер током година дао, а нарочиту пажњу данас привлаче фотографије "Илустроване политике” на којима Буљ позира испред Палате Албанија са, тада младом балерином, Јеленом Тинском.
Јова се опробао и у певању. Уа Југотон је 1970. издао плочу са две песме - “Јовина Балада” и “Возачима Свима Здраво Желим”.
Грациозност је овог саобраћајца одвела и у иностранство. На такмичењу саобраћајаца у Швајцарској шездесетих је освојио друго место, а стигао је и до Лондона. На интернету је могуће пронаћи податак да га је тамо позвао лично градоначелник и да је том приликом чак представљен и краљици Елизабети.
Иако ово можда јесте урбана легенда, неоспорна чињеница јесте да је легендарни београдски милицајац имао прилику да “заплеше” на чувеном Пикадили тргу!
Пут Лондона Буља је одвела британска авио-компаније Бритисх Еуропеан Аирлинес која је на овај начин желела да промовише нову линију до Београда. Као најбољи представник југословенске престонице и онога што туристе чека у њој, Буљ је имао прилику да регулише саобраћај на неким од најфреквентнијих лондонских раскрсница.
Иронично, Британцима се није много свидео! Извештач Борбе забележио је да се маса света окупила како би га гледала што је створило гужву која је нервирала возаче. Нарочито су нервозни били таксисти и возачи аутобуса који су му добацивали, па чак га и псовали. Ипак, темељан и одговоран какав је био, Буљ је, не обазирући се на околину, свој посао одрадио до краја.
Заборав за “плешућег саобраћајца”
Прича о најлегендарнијем саобраћајцу Београда има тужан крај… на неки начин. Из непознатих разлога, Јован Буљ је, почетком ‘80-их година склоњен са улица престонице. Прво је премештен у јединицу за безбедност железничког саобраћаја, а врло брзо након тога и пензионисан. Имао је тек четрдесетак година.
Нико заправо није знао ко је донео одлуку да најпознатијег милицајца Југославије склони са улице. Његова популарност изгледа да је некоме засметала. У интервјуу који је дао за Борбу годинама касније Буљ је испричао да му је замерено то што је “прешао у глумце”.
- Често сам питао зашто морам да идем, а сви су ми одговарали “зато што ниси више наш, већ си постао део уметности” - испричао је.
Након тога, једног од симбола Београда полако је прогутао заборав. Јован Буљ годинама је радио као продавац у трафици у блоку 70 на Новом Београду, а након тога и као чувар паркинга испред сплавова на Савском кеју.
Јован Буљ више није плесао. Без белог одела, рукавица и шлема, мало ко га је и препознавао. Умро је 2010. Била му је 71 година.
(Историјски забавник)
