Јапанци сматрају да суштина среће лежи у томе да ценимо мале ствари обичног живота
Развијајући своје унутрашње снаге, постизањем циљева и живећи према нашим вредностима, можемо да стекнемо право богатство. Срећа се може посматрати као један од најзначајнијих "уради сам" пројеката у животу, где свако од нас ужива соло ауторство и одговорност за свој "ручни рад".
Психолошкиња Јукико Учида је Јапанка која проучава срећу у различитим културама. Одрасла је у Јапану и научена је да се срећа може наћи међу нама, а не у нама. Њене студије су потврдиле њену интуицију: за Јапанце социјална подршка игра већу улогу у благостању него самопоштовање, посебно у поређењу са америчким контекстом, пише псyцхологyтодаy.цом.
"У Јапану срећа има више равнотеже. Иако су наше вештине и достигнућа важни, наша срећа је дубоко повезана са другима", објашњава она. "Не можемо се ослонити само на себе, јер су наши ресурси и моћ ограничени."
Наша ограничења постају посебно очигледна у тешким временима. Дуга историја природних катастрофа у Јапану учврстила је културну вредност живљења у хармонији и са животном средином и људи једних са другима. "Чак и усред широко распрострањене туге, многи људи су и даље могли да доживе тренутке еудаимонског благостања“, каже Учида.
Дугорочна, обична срећа
Постоји неколико обележја јапанског концепта среће.
Једна од њих је отпорност. "Јапанска мудрост подржава дугорочну срећу“, каже Учида. То значи већи фокус на равнотежи него на јурењу емоционалних успона или хедонистички "савршених" тренутака. Регулација емоција је пажљивија. Унутрашњи мир се веома цени. То је стрпљив приступ који чека и види, који чини срећу одрживијом.
Још једно обележје је уважавање малих ствари. Учида је открила да многи Јапанци дефинишу добар живот као "стабилан, обичан живот". "нормалан живот“.
Постоји дубоко поштовање за мирне, безличне дане и мале, за тихе радости које нуде. Добар оброк. Заједнички смех. Беспрекорно плаво небо. Незнанчев весели пас. Како Учида примећује, срећа не мора да долази из великих или изузетних тренутака. Срећом, уз велику пажњу, микроужици су увек ту.
Једна од Учидиних студија са запосленима из различитих култура показала је ову теорију. Док су амерички и британски учесници често повезивали своју срећу на послу са достигнућима као што су титуле и бонуси, јапански учесници су своју срећу описали као скромну и суптилну - а не нешто што би могло да промени свет.
(Сенса)
БОНУС ВИДЕО
