Др Ремзи је у својој књизи понудио начине за јачање здравља мозга кроз мале, научно утемељене промене у начину живота. Први корак је да процените где се тренутно налазите!
"Као истраживач неурологије и психијатар, већ више од две деценије лечим пацијенте. У свом раду приметио сам да одређене свакодневне навике имају снажан утицај на менталну отпорност и здравље мозга", открио је за ЦНБЦ др Дру Ремзи, сертификовани психијатар, аутор и лидер у области неуронауке, нутритивне психијатрије и интегративног менталног здравља. Двадесет година радио је као ванредни клинички професор психијатрије на Универзитету Колумбија, где је предавао и надгледао психотерапију и нутритивну психијатрију.
Како психијатар истиче, ако на следећих пет питања одговорите са "да", већ примењујете кључне елементе менталне кондиције које многи људи немају.
1. Да ли се сећатели било ког сна из протекле недеље?
Памћење снова указује на квалитетан РЕМ сан – фазу у којој мозак обрађује емоције и консолидује сећања.
"Када моји пацијенти прате свој сан, занимају ме укупни сати спавања, али још више ако помену живе снове. Зашто је то важно.: Током сна се активира глимфатски систем мозга који чисти метаболички отпад."
Научници су открили да овај систем ради претежно током сна, стварајући путеве кроз које цереброспинална течност уклања токсине нагомилане током будног стања. Овај процес елиминише протеине попут бета-амилоида, који могу да допринесу когнитивном пропадању."Поремећаји сна директно утичу на ментално здравље – несаница готово удвостручује ризик од депресије, према опсежним анализама", напомиње др Ремзи.
2. Да ли сте у протеклој недељи јели инћуне, песто или сочиво?
Ове намирнице представљају концепт нутритивне густине и садрже кључне хранљиве материје за функцију мозга: омега-3 масне киселине (инћуни), фолате (босиљак у песту) и влакна и Б-витамине (сочиво).
"Зашто је то важно?Једна велика студија је показала да је отприлике трећина учесника са тешком депресијом постигла потпуни опоравак само побољшањем исхране. Новија истраживања показују да су исхране богате ултрапроцесираном храном повезане с повећаним ризиком од депресије. Медитеранска исхрана, богата овим намирницама, значајно смањује маркере упале повезане с депресијом. Омега-3 масне киселине посебно помажу у одржавању флуида нервних мембрана и подржавају формирање синапси – оба су кључна за учење и емоционалну регулацију", каже др Дру.
3. Да ли сте имали значајне интеракције са најмање три особе у протеклој недељи?
"Људска повезаност пружа неуробиолошку подршку здрављу мозга, при чему је квалитет ових интеракција важнији од квантитета", напомиње психијатар. Зашто је то важно? Мета-анализа 148 студија открила је да снажне друштвене везе повећавају стопу преживљавања за око 50% – слично ефектима престанка пушења. Позитивне друштвене интеракције подстичу ослобађање окситоцина, који смањује ниво кортизола и упалне процесе. Чак и кратке друштвене размене могу побољшати когнитивне способности.
"Супротно томе, друштвена изолација повезана је с повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести и можданог удара, показујући колико су наши неуробиолошки системи зависни од људске повезаности."
4. Да ли сте протекле недеље провели време у природи?
Редован боравак у природи је изузетно користан за функцију мозга и ментално здравље, посебно што смо све више окружени техмником и живимо у дигитализованом свету. Зашто је то важно? Истраживачи са Стенфорда открили су да 90-минутна шетња у природи смањује активност у субгенуалном префронталном кортексу – области повезаној с размишљањем и депресијом. Слично томе, шетње шумом смањују активност амигдале у поређењу с урбаним окружењем, што указује на смањени стрес.
"Природна окружења нас излажу фитонцидима – антимикробним једињењима које испуштају дрвеће и биљке. Ове супстанце повећавају активност природних одбрамбених ћелија и побољшавају имунолошку функцију након боравка у, на пример, шуми", фрекао је доктор и истакао да мозак има далеко више користи од боравка у природи него у затвореном.
5. Да ли сте протекле недеље писали дневник?
"Саморефлексија кроз писање пружа мерљиве когнитивне и емоционалне користи јер помаже у обради искустава и разјашњавању мисли", каже др Ремзи.
Зашто је то важно? Анализе су показале да експресивно писање побољшава и физичко и психолошко здравље. Неуроимиџинг студије откривају да означавање емоција кроз писање активира префронтални кортекс и смањује активност амигдале, ефективно смањујући емоционалну реактивност.
"Овај процес јача неуронске путеве повезане с емоционалном регулацијом. Истраживачи са УЦЛА открили су да именовање осећања – процес познат као "афективно означавање" – смањује емоционалну реактивност и помаже у обради тешких искустава, стварајући мерљиве промене у функционисању мозга.
Изазовите своје ментално здравље на нове начине
Ових пет пракси чини основу онога што др Дру Ремзи назива "ментална кондиција", оквир који је развио кроз године клиничке праксе у психијатрији.
"Укључивањем ових навика у свакодневни живот градите биолошку отпорност на модерне стресоре. Мале, доследне промене у начину спавања, исхрани, повезивању с другима, боравку у природи и рефлексији могу да трансформишу ваше ментално здравље користећи способност мозга за прилагођавање и раст", закључио је.
(Сенса)
БОНУС ВИДЕО
