Pevač Halid Muslimović rođen je 21. januara 1961. godine u Prijedoru. U rodnom gradu je 1978. godine završio zanat metalo-strugara i kratko je radio u železari u Jesenicama, u Sloveniji.
Muslimović spada u pevače čiji su albumi imali „svemirske“ tiraže, pa ni sam ne zna koliko je puta proglašen za najboljeg pevača.
Dobitnik je Estradne nagrade Jugoslavije koja je bila samo za privilegovane. Smatra da su za uspeh najvažniji rad i talenat, kao i sposobnost pevača da sačeka svojih pet minuta i da ih što bolje iskoristi.
NJegov prvi album objavila je Diskografska kuća „Diskoton“ 1982. godine. Na njemu su se našle pesme „Oj, jarane, jarane“, „Čuvaj prvu ljubav“, „Ti i ja“, „Zagrli me i radosna budi“, „Amela“, „Za moju tugu nosača nema“, „Ponos ne da da te molim“, „Prođoh tada pored tebe“ i „Moj živote, ljubavi i tugo“. Sledeće godine je za istu kuću objavio drugi album sa numerama „Znam, za sve sam kriv“, „Ne vraćaj mi prsten“, „Zašto sam ostao sam“, „O, ciganko moja“, „Nekad si moj saputnik bila“, „Stoj, jarane“, „Sad mi vino dušu grije“, „Šta uradi, druže“ i „Vrati se“.
Iako je pevač važio za jednog od najprivlačnijih muškaraca na jugoslovenskoj estradnoj sceni, javnost nije preterano bila upoznata sa njegovim ljubavnim životom.
Krajem osamdesetih godina je upoznao atraktivnu pevačicu u usponu, Adelisu Hodžić, koju je oženio.
Par je 1991. godine dobio sina Enisa, a četiri godine kasnije ćerku Lejlu. Oboje vole muziku, posebno Lejla koja najčešće izvodi pesme Aleksandre Radović. Enis svira sintisajzer i trenira tenis.
Halid je jednom prilikom kazao da ne bi voleo da mu se deca bave ovim poslom, ali da će ipak poštovati njihove izbore.
(N portal)
