Pevačica Nataša Mihajlović pokrenula je lični i društveno važan projekat posvećen svom pokojnom bratu, koji je izvršio samoubistvo 2004. godine. Kroz pesmu „Probudi me, zovi me“, panele sa stručnjacima i javne nastupe, govori o prevenciji suicida
Pevačica Nataša Mihajlović odlučila je da započne samostalnu karijeru iz jednog duboko ličnog razloga – kako bi kroz umetnost i otvorene razgovore posvetila pažnju temi koja se retko spominje javno, a dotiče mnoge: suicidu. NJen rođeni brat oduzeo je sebi život u proleće 2004. godine, i upravo tom događaju posvetila je pesmu i ceo prateći projekat koji obuhvata i panele u više gradova širom Srbije, sa uključenjem stručnjaka.
– Nikada nisam javno govorila o ovome. Možda sam jednom napomenula, ali nisam bila spremna da o tome pričam dok nisam imala pravi povod. U bendu sam već 15 godina, a početkom ove godine sam započela solo karijeru i sada imam snage da sve to podelim. Moj brat je sebi oduzeo život pre 20 godina. Posle deset godina sam napisala pesmu Probudi me, zovi me, ali nisam bila spremna da je pustim u javnost. Čak sam razmišljala da je stavim kao poslednju pesmu na albumu – ispričala je Nataša.
Na pesmi je radila zajedno sa Aleksandrom Banjcem, koji je u međuvremenu preminuo, i Milošem Berom, bliskim prijateljem i saradnikom koji je i sam izgubio sestru. Ta pesma, kako kaže, nosi posebnu energiju.
– LJudi mi pišu otkako smo pokrenuli kampanju. Zahvaljuju mi se, kažu da mogu da se isplaču – i to je poenta. Da probudimo nešto u društvu, da otvorimo prostor za razgovor. Probudi me, zovi me nosi upravo tu poruku.
Brat joj je pre samoubistva rekao da muziku više ne doživljava kao pre.
– Jeste. Kada me ljudi pitaju da li sam mogla nešto da primetim… Imala sam tada 25 godina. Bila sam mlada i nisam to umela da prepoznam kao poziv u pomoć. Sedam dana pre nego što je to uradio, dijagnostikovana mu je blaga anksioznost, ali to niko nije shvatio kao ozbiljno upozorenje. Dan ranije mi je rekao "Ja više ne čujem muziku". Nisam duboko analizirala tu izjavu, ali sam na njegovim očima videla kao da nešto nije kako treba.
Nataša je ispričala da je njen brat bio student, vrlo iskren i osetljiv. Nije pokazivao znake tipične depresije – spavao je normalno, jeo, ali je, kaže, nosio bol koji se nije video spolja.
– Tog dana, kada sam ga zatekla, televizor je bio upaljen, išle su vesti. Bio je to težak trenutak. Spavala sam u sobi pored te noći kad je digao ruku na sebe, nije ušao da me probudi da zatraži pomoć. Jako je važno kako komuniciramo u društvu. Mediji imaju moć i odgovornost – dodala je i zahvalila se Radio stanici RAB i Maji Raković na podršci.
Paneli koje organizuje okupljaju psihologe, psihijatre, a cilj je da se pruži edukacija – kako razgovarati, kako prepoznati znake, kako vratiti poverenje među ljudima, ali i u struku.
– LJudi mogu da se obrate Centru “Srce”, koji je dostupan svakog dana od 14 do 23 časa, na broju 0800 300 303. Naš cilj je da taj broj postane dostupan 24 časa dnevno.
Govoreći o svom iskustvu, Nataša je dodala da je kroz godine i sama išla na psihoterapiju, učila, čitala i pokušavala da razume.
– LJudi koji izvrše samoubistvo trče ka smrti jer im ona deluje kao jedini izlaz. Idu kod lekara, ali ništa se ne pronađe – a njih zapravo boli telo. To je strašan bol. Mi ostali to često ne možemo da razumemo.
Osvrnula se i na period kada su u zemlji vladali nemiri, što je, kako veruje, dodatno uticalo na njenog brata. Povezala je to i sa današnjim vremenom:
– Sada su opet tenzije, ratovi, protesti… Moj apel mladima je da se okrenu sebi. Da budu informisani, ali i da ne zaborave da čuvaju svoj unutrašnji mir. Ne možemo sve da promenimo, ali možemo da se bavimo sobom, svojom porodicom, onim što volimo.
"Meni je najvažnije da razgovaramo sa mladima", istakla je. – Da im damo priliku da postave pitanja, da sami predlože kako bi oni želeli da izgleda prevencija. To se uopšte ne radi, a upravo je važno da se o ovim stvarima govori u školama, komšiluku, među prijateljima.
U spotu za pesmu Probudi me, zovi me nalaze se fotografije njenog brata.
– Htela sam da se vidi slika jedne srećne porodice koja je preživela tragediju, ali ostala porodica. Imali smo ogroman oslonac u prijateljima. Samoubistvo je još uvek tabu, ljudi ga se plaše, srame se. Ja sam skinula tu zavesu da bismo mogli otvoreno da razgovaramo.
Ispričala je i kako je nakon bratove smrti brzo uskočila u obaveze, želeći da se skloni od bola.
– To nije dobro. Treba dati prostor za tugu. Meni se kasnije sve vratilo – imala sam zdravstvene probleme. Kao što poštujemo život, moramo poštovati i smrt. Kada nekoga iznenada izgubite, želite da vreme stane.
Roditelji su, kaže, pokazali ogromnu snagu.
– Naučili su da iz najtežeg pronađu smisao. Sada su posebno fokusirani na mene. Tata mi kaže da uvek unesem vedrinu kada dođem kući.
Brata često sanja.
– U snu mi je rekao: “Imaš moj blagoslov, snimaj i živi svoj život.” Bio je vedar, šalio se i poslednjeg dana. I to je ono najteže – nikada ne znaš koliko tame neko nosi u sebi.
Govoreći o ljubavi, priznala je da su joj neki muškarci govorili da ih tretira kao brata.
– Verujem u pravu ljubav. Moj brat ne može biti zamenjen, ali danas ne postoji strah u meni. Nema nerešivih problema. LJudi me doživljavaju kao veselu osobu – i jesam, jer znam koliko život može biti težak.
Da li će se pojaviti još neka pesma u okviru ovog projekta?
– Imam još jednu, tekst je suroviji, ali nosi poštovanje – koliko god odluka o samoubistvu bila strašna, pesma izražava poštovanje prema toj boli.
Na pitanje da li je njen brat snimio nešto, Nataša odgovara:
– Postoji jedna kaseta. Imao je savršen sluh, obožavao je Šabana Šaulića. Snimio je nekoliko pesama, volela bih da ih jednog dana podelim sa ljudima.
(Stil/Nova show)
