Na današnji dan 1955. godine preminuo je Albert Ajnštajn, jedan od najznačajnijih umova u istoriji čovečanstva.
NJegova teorija relativiteta zauvek je promenila način na koji gledamo svet, a njegov doprinos nauci ostavio je neizbrisiv trag.
Ipak, nama u Srbiji Ajnštajn je posebno zanimljiv i zbog svoje prve supruge – briljantne srpske matematičarke Mileve Marić. NJihov brak bio je spoj dve velike inteligencije, ali i dve snažne ličnosti koje nisu uvek uspevale da se razumeju.
Uprkos ljubavi koja ih je spojila, njihov odnos bio je pun trzavica, a najtragičniji deo njihove zajedničke priče svakako je sudbina njihovog najmlađeg sina Eduarda.
Albert i Mileva upoznali su se tokom studija na Politehničkom institutu u Cirihu. Bila je to ljubav na prvi pogled – spojila ih je zajednička strast prema nauci.
Još pre venčanja, Mileva je ostala u drugom stanju i rodila ćerku Liserl, čija je sudbina ostala misterija do danas – pretpostavlja se da je umrla ili data na usvajanje. NJih dvoje su se venčali 1903. godine u Bernu, a ubrzo su dobili još dvoje dece: Hansa Alberta i Eduarda.
Mileva je bila posvećena majka i gotovo sama je podizala sinove, dok je Ajnštajn svoju pažnju sve više usmeravao ka naučnim dostignućima.
NJihov brak s vremenom se urušavao, a sve češće svađe kulminirale su razvodom 1914. godine. Najmlađi sin, tada četvorogodišnji Eduard, teško je podneo razdvajanje roditelja i rano je pokazivao znake emocionalne nestabilnosti.
Eduard je bio izuzetno inteligentno dete – svestran, načitan, zaljubljenik u književnost i filozofiju.
Već kao dečak čitao je Šekspira, Kanta, Platona, Šopenhauera. Kasnije se zainteresovao za psihijatriju, a posebno za teorije Sigmunda Frojda. Međutim, u senci očeve slave i pod pritiskom velikih očekivanja, njegovo mentalno zdravlje sve više je slabilo.
– Teško je imati toliko važnog oca, jer se osećaš nevažnim i beznačajnim –izjavio je jednom Eduard. Prvi put je pokušao da izvrši samoubistvo sa samo 20 godina, a ubrzo nakon toga dijagnostikovana mu je šizofrenija. Mileva ga je, po preporuci lekara, smestila u psihijatrijsku bolnicu u Cirihu – mesto koje će postati njegovo trajno boravište.
Tretmani kojima je bio izložen dodatno su narušili njegovo stanje. Postepeno je gubio sposobnost čitanja i vođenja razgovora. Ajnštajn, koji se u međuvremenu preselio u Ameriku, više nije mogao da posećuje sina.
Navodno je razmišljao da ga dovede k sebi, ali su ga mentalno stanje i Drugi svetski rat u tome sprečili. Jednom prilikom je rekao:
– Moj sin je jedini problem koji ostaje bez rešenja.
Mileva je do kraja života ostala uz sina, boreći se za njegovo lečenje i prodajući porodičnu imovinu kako bi pokrila troškove. Nakon njene smrti 1948. godine, Eduard je ostao potpuno sam.
Preminuo je 1965. godine, u 55. godini života, u psihijatrijskoj bolnici u Cirihu, radeći tiho kao baštovan – zaboravljen od sveta, pa čak i od sopstvene porodice.
(Glossy)
