Најпознатији стручњак за дуговечност, проучавајући народе из Плавих зона, утврдио је да постоји храна коју једу врло ретко.
Стручњак за дуговечност саветује људе да одређену врсту хране једу само два пута недељно како би, како каже, "живели до 100 година". Ова препорука заснована је на исхрани најдуговечнијих људи на свету који живе у такозваним Плавим зонама.
Сви знају колико исхрана утиче на здравље и опште благостање. Одређене намирнице повећавају ризик од високог холестерола, високог притиска, дијабетеса, чак и рака, док друге могу имати заштитни ефекат.
Истраживања такође сугеришу да оно што једемо може утицати на наш животни век. То је потврђено и у студијама које су проучавале становнике Плавих зона – области са највећим процентом стогодишњака и најнижим стопама хроничних болести на свету, пише "Мирор".
Те зоне се налазе у разним деловима света – Сардинија (Италија), Окинава (Јапан) и Никоја (Костарика). Иако конкретна јела варирају, заједничко им је да се у тим регионима једе више биљне, целовите хране, а мање прерађених производа.
На званичном сајту Плавих зона, оснивач Ден Битнер објаснио је детаље:
"Све почиње избором хране. Већина људи из Плавих зона које сам упознао има лак приступ локално узгајаним воћем и поврћем – углавном органским и без пестицида. Ако их не узгајају сами, знају где да их купе повољније него прерађене алтернативе.
Они у исхрану редовно укључују одређене нутритивно богате намирнице – које често не постоје на полицама киоска ни на менијима ланаца брзе хране.“
На основу више од 150 дијететских студија, откривено је да људи у тим регионима једу знатно мање меса него што би се очекивало. Због тога Ден саветује да се месо једе "највише два пута недељно".
"Једите месо два пута недељно или још ређе, у порцијама које не прелазе око 60 грама куване масе. Бирајте право месо слободно узгајаних животиња – попут кокошака из дворишта, свиња или јагњади са породичних фарми, а не индустријски узгајане животиње. Избегавајте прерађено месо попут виршли, паризера и кобасица", рекао је Ден Битнер
Објашњава да се у већини Плавих зона једу мале количине свињетине, пилетине или јагњетине: "Када смо анализирали просечну потрошњу меса у свим Плавим зонама, установили смо да људи једу око 60 грама меса по порцији, отприлике пет пута месечно.“
Такође, месо које се тамо једе често је вишег квалитета, јер потиче од слободно узгајаних животиња.
"Таква пракса вероватно доводи до меса са већим нивоима здравих омега-3 масних киселина у поређењу са месом животиња храњених житарицама", рекао је.
Међутим, Ден је признао да није сигуран да ли су људи живели дуже зато што су јели мало меса као део исхране људи из Плавих зона, или су томе допринеле и друге здраве навике и здрава храна.
"Људи у Плавим зонама практикују толико здравих навика да су можда могли себи да дозволе мало меса ту и тамо, јер су лоши ефекти надокнађени другим изборима у исхрани и начину живота", рекао је.
Независно од Плавих зона, бројна истраживања су показала здравствене ризике од прекомерне конзумације црвеног и прерађеног меса. Посебно прерађено месо повећава ризик од високог притиска, срчаних болести и рака.
(Стил)
