Pevačica Jelena Tomašević je na muzičkoj sceni Srbije više od dve decenije. Poznata je po raskošnom glasu i emocionalnim interpretacijama, a da će biti pevačica znala je još sa osam godina kada je pobedila na dečijem muzičkom festivalu u Kragujevcu.
Jelena je i pored godina na javnoj sceni, ostala dosledna tome da privatni život sebe i svoje porodice drži van očiju javnosti.
Ona je u nedavnom intervju za Grand rekla kako izgleda jedan njen dan kada nema poslvonih obaveza:
- Vrlo jednostavno. Kad nema koncerata i snimanja emisija onda su tu svakodnevne obaveze. Oko kuće, deteta, supruga, svoje obaveze. Obavezno sam u kući taj dan ili ako izlazim, budem sa prijateljima. Šetam, dosta sam u prirodi, volim da pešačim. Ovaj posao je zahvalan jer nemam svakodnevno rando vreme, nisam svaki dan od osam do četiri u kancelariji. Desi se da ima obabeza nekoliko dana zaredom, pa onda nema posla deset dana. Zahvalna sam na tome da mogu da budem sa ćerkom, suprugom, sa prijateljima većinu vremena - kaže Jelena i dodaje da, iako se i njen suprug, glumac Ivan Bosiljčić, bavi umetnošću, trude sa da o poslu razgovaraju što manje:
- Mora da se priča o svemu kada živite sa nekim. Normalno je da se priča i o poslu, ali se trudimo da se o poslu što manje priča. Meni je bitno njegovo mišljenje kada je neka nova pesma u pitanju ili neki nastup gde me baš zanima šta misli. Ovako volim da se družimo, imamo krug prijatelja, bavimo se ćerkom i to je to. Život kao život, svakog dana nosi lepe i manje lepe stvari, kao i svi drugi ljudi.
Jelena i Ivan imaju trinaestogodišnju ćerku Ninu, koja im je velika podrška:
- Ona je nama stvarno podrška, ali se nikada ne izjašnjava koga više voli ili koga više voli da sluša. Kada se vežbaju pesme, ili kada Ivan sprema neku novu ulogu, naravno da ona čuje. Ona je dete od 13 godina, ali mi je jako bitno njeno mišljenje zato što čuješ nešto drugačije kako možda ja ne bih gledala na neku stvar. Ima izuzetno pametna zapažanja, ne zato što je moja ćerka, nego su ove mlađe generacije stavrno pametnije od nas. U tom smislu velika je podrška i meni i Ivanu, ponosna je na nas. Neverovatno je da mi u školi kažu njene drugarice i nastavnici da se ne ponaša kao dete poznatih roditelja. To mi strašno prija i drago mi je da je tako. Ona je svoja ličnost i karakter i bitno je da gradi svoj život kao indivudua za sebe, naravno uz podršku Ivana i mene.
